ЧАС историје националног страдања, борбе за живот и побједе над смрћу на српском језику може да се зове – Пребиловци. Село у Херцеговини, које је ушло у свјетске анале као мјесто вишеструког масовног злочина и симбол васкрсења и побједе живота над смрћу.

Пребиловци су и метафора српског народа у цјелини, који је упркос незамисливом страдању опстао и живи и данас.

Од Пребиловаца, отуд, нема бољег мјеста да генерације овог времена упознају прошлост и бирају свој пут у будућност. На овом мјесту живо и опипљиво је сјећање на геноцид у његовом најстрашнијем облику. Херцеговачки камен овог села свједочанство је вишеструког васкрсења и живо историјско градиво, подсјећају Новости.

Све то су разлози да се и мјесто пребиловачког масакра над Србима неизоставно уврсти на листу дестинација које ће ученици основних и средњих школа из Србије обилазити на екскурзијама и рекреативним наставама. Иницијативу да се мјеста страдања и злочина над српским народом у вијреме Другог свјетског рата упишу на мапу школских излета потекла је од Музеја геноцида које тренутно припрема стручно упутство које ће бити прослијеђено просветним властима.

Музеј је предложио и локалитете – меморијалне центре у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини, али и у Аустрији, Италији, Пољској, Њемачкој, Норвешкој и Холандији. Ријеч је о мјестима на којима су се од 1941. до 1945. године почињени најтежи злочини, масовна убиства, затварање, прогон и уморства Срба од стране нациста, усташа и других окупатора.

– Организованим обиласцима мјеста страдања унапредило би се развијање сјаосећања код ученика према жртвама рата, које превазилази сагледавање искључиво историјских података, чиме би се доприњело развоју свеопште културе сјећања у нашем друштву – истичу у Музеју геноцида.

На примјеру Пребиловаца школарци из Србије научили би најтежу и најмучнију, али преко потребну лекцију из националне историје. Ово село готово је нестало у усташком масакру – убијено је 826 од укупно 994 Срба из овог села углавном жена, дјеце и стараца. Већина је жива бачена у јаму Голубинку, док су остали били убијени у кућама и на њивама. У покољу су у цјелости угашена 54 српска домаћинства. О размјери злочина свједочи поређење да је прије 1941. Пребиловце насељавало више од 1.000 житеља, а да је рат преживјело свега 170. Први регрут из овог села испраћен је у војску тек 1962. године.

Судбина овог мјеста носи и жиг понављања историје. Потомци злочинаца из 1941. поново су дошли у Пребиловце. Све куће у селу љета 1992. године поново су запаљене, спомен-костурница са посмртним остацима жртава усташког масакра је минирана, а мјесто је сравњено са земљом. Након посљедњег рата, живот се други пут вратио у ово мјесто. Данас у њему живи око 40 становника – живих свједока да је живот увијек јачи од смрти, као и да је боље бити жртва него џелат. Сјећање на геноцид у Пребиловцима молитвено се његује у Храму Христовог Васкрсења, освећеном 2015. године.

ИСТИНА СКРИВАНА У ЈАМАМА

СКРИВАЊЕ је саставни дио сваког геноцида. Комунистичке власти нису дозвољавале изражавање јавног пијетета према жртвама пребиловачког масакра, а све јаме у којима су уморени херцеговачки Срби су забетониране. Истина о злочину свом силином је изашла на свијетло дана 1989. године, када су јаме отворене о потомци се послије готово пола вијека поново срели са својим умореним прецима.