Српска православна црква данас прославља Воздвижење Часног крста – Крстовдан, помен на догађај када је пронађен крст на којем је распет Исус Христос.

Крстовдан

Часни крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.

Након што је преузео власт над цијелим Римским царством, цар Константин Велики желио је да обнови хришћанске светиње у Светој земљи.

Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Крст на којем је био распет Исус Христос.

Царица Јелена је након много муке и труда успјела да дозна гдје се налази Часни чрст и наредила је да се копа земља.

Након извјесног времена, копачи осјетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало „Исус Назарећанин, цар Јудејски“ и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досјете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста.

Када је Часни крст дотакао тијело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вијест да је Часни Христов крст пронађен, окупило се мноштво народа – сви су жељели да га виде, додирну и цјеливају.

Патријарх Макарије одлучио је да подигне Крст на једно узвишење.

Прво уздизање, Воздвижење, Часног крста догодило се 326. године и од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Голготи.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.

И поред њене жеље да та реликвија остане нетакнута, вијековима је од Часног крста узимана честица по честица и разношена по цијелом свијету.

Празник је обиљежен црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.

Крстовдан се увијек обиљежава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.