Професор Гидеон Грајф, израелски историчар и предсједник Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995, рекао је у интервјуу за РТРС да се у Сребреници није догодио геноцид и да број бошњачких жртава не прелази 3.714.

Професор Гидеон Грајф                         ФОТО: РТРС

Грајф је рекао да Комисија сачинила озбиљан, професионалан и уравнотежен извјештај, који је вјеран истини и историјским догађајима.

„Допринос овом изузетном документу дали су велики стручњаци, тј. десет стручњака из различитих земаља – када кажем десет, рачунам и себе. То су чувени стручњаци у својим научним дисциплинама, тако да мислим да је, као допринос истини и науци, ово изузетно битан документ. Када сам га уручио премијеру Републике Српске Радовану Вишковићу и српском члану и предсједавајућем Предсједништва БиХ Милораду Додику као да су се огласила звона историје, без икаквог претјеривања“, рекао је он.

Грајф је нагласио да су у овом документу одговорили на предрасуде против српског народа и оних који су учествовали у догађајима у периоду од 1992. до 1995. године.

„Задатак смо урадили добро, професионално и озбиљно. И управо у томе лежи његов значај. Уложили смо доста времена, нисмо штедјели труда, свако од нас је уложио енергију, вријеме, снагу, чак смо изгубили једног важног члана, Ђузепеа Захарију. Радили смо предано и мислим да је документ на 1.200 страница доказ озбиљности нашег рада“, рекао је он.

Грајф је навео и да чланови Комисије нису добили све релевантне документе иако су то тражили и учинили све што је било у њиховој моћи да дођу до њих.

„Тако да смо се ослањали на наше изворе, а то су свједоци, документи, имали смо огромну документацију, и учинили смо све да дођемо до сваког релевантног документа зато што је намјера била да наш извјештај буде објективан, научно утемељен, аутентичан и поуздан“, истакао је Грајф.

Израелски историчар је нагласио да су Комисији биле битне само чињенице, не легенде, приче и гласине, већ само истина.

„Остали смо вјерни истини зато што смо озбиљни људи, ми смо научници, и само је истина основ рада научника, научног рада“, рекао је Грајф.

Грајф је истакао да ниједног тренутка није било притисака на рад Комисије која је потпуно независна.

„Осјећали смо се лагодно, да можемо урадити оно што сматрамо да је исправно, без икаквог притиска. Нико није покушавао да утиче на нас и каже нам шта да пишемо и како, тако да својим потписом гарантујем да смо у нашем раду били стотину, стотину хиљада посто независни и он одражава наш – када кажем наш, мислим на десет стручњака који су га израдили – рад, мишљење и увјерење да смо тачно приказали шта се дешавало“, рекао је предсједник Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995.

Грајф је навео да је Комисија дошла до два главна закључка – један се тиче дефиниције геноцида, а други броја жртава.

„Ја сам Јеврејин и знам шта геноцид значи. Припадам старом народу над којим је извршен геноцид, највећи геноцид у историји човјечанства. Мени нико не треба објашњавати шта је геноцид. Наведени догађаји нису геноцид, ни на који начин. И ми смо то доказали, дакле, не то није наше мишљење, ми смо то доказали. Није се радило о геноциду, то се не може назвати геноцид, ако неко користи тај термин, треба га избрисати из историје. То је важно зато што у оптужбе о почињеном геноциду веома озбиљне, зато што одлука о чињењу геноцида представља тежак злочин, а у овом случају то дјело не постоји“, јасан је израелски историчар.

Он не спори да је у Сребреници почињен злочин, али се тај злочин уопште не може називати геноцидом.

Други закључак, додаје он, однос се на број жртава и Извјештај Комисије показује да није било више од 3.714 жртава.

„У нашој комисији имали смо стручњаке за бројање и израчунавање броја жртава и установили су тај број. Тај број треба бити записан у историји, ни мање ни више. Наравно, свака смрт је трагедија, ужасна, тога смо свјесни, али број жртава је такође битан. Дакле, дали смо оквир дефиниције, не ради се о геноциду, и то ћу поновити стотину хиљада пута, није почињен геноцид, а број жртава је око 3.700“, јасан је Грајф.

Он је рекао да ће истраживање Комисије допринијети бољем разумијевању догађаја у Сребреници. Подсјетио је да термин „геноцид“ подразумијева намјеру, те да у случају Сребренице није постојала никаква намјера и да у томе лежи разлика.

„То је огромна разлика, потпуно други ниво, и тај термин треба избрисати из историје. Они који и даље користе термин „геноцид“ имају лоше намјере, ти људи имају веома лоше намјере. Од сада па надаље, од данас, термин „геноцид“ уопште се не смије везивати за ове догађаје, зато што је то погрешно, то је грешка“, поручује Грајф.

Грајф је појаснио значење појма „геноцид“, наводећи да је то термин који је историчар јеврејско-пољског поријекла Рафаел Лемкин увео 1945. године, а односи се на намјеру једне групе да потпуно уништи други народ.

Он је нагласио да Срби никада нису имали таква план, ни у Сребреници нити на било ком другом мјесту. Насупрот томе, додао је он, када погледате тзв. Независну Државу Хрватску, постојао је план да трећина Срба буде убијена, трећина протјерана, а трећина покрштена, тј. да промијени вјеру.

Грајф је истакао да га љути кориштење термина „геноцид“ у контексту Сребренице, када се на примјеру Јевреја и нацистичке Њемачке најбоље зна шта је геноцид и ко га је починио.

„Као Јеврејин, још једном бих поновио да је, у коначном, термин „геноцид“ у ствари холокауст који је нацистичка Њемачка планирала против нас, Јевреја. Нажалост, замало да је успјела у томе: шест до седам милиона од 17,5 милиона Јевреја је брутално убијено. Да Њемачка није изгубила рат, ја не бих овдје ни сједио… И то не само ја, него цјелокупан јеврејски народ.

То је потпуни геноцид који је планирала и извршила нацистичка Њемачка у периоду 1933-1945. Да је успјела, данас на свијету не би било ниједног јединог Јеврејина… Љути ме када се термин „геноцид“ користи за злочин у Сребреници зато што знам да се то тако не може назвати, то ме веома, веома, веома љути и ово говорим након двије године интензивног истраживања. Апсолутно ме љути и ако наиђем на оне који упорно користе тај термин, објаснићу им колико гријеше. Тај термин се никада не смије користити у вези са Сребреницом, никада“, јасан је Грајф.

Истраживање Комисије није обухватило само дешавања у Сребреници 1995. године, него и дешавања у дужем периоду, од 1992. до 1995. године. Грајф каже да се у причи о Сребреници заборавља изузетно битна чињеница а то су злочини над српским народом.

„Непријатељства и напади на многа српска села почели су још 1992. године, можда и раније, нападани су многи српски цивили. Умјесто да се српска страна оптужује за агресију, треба оптужити другу страну. Дакле, нешто се десило у међувремену – агресор је постао жртва, а жртва је постала агресор. Ми смо исправили то неразумијевање и тај изврнути приказ историје. У великом броју наврата, нападнути су били управо Срби, Срби су били жртве, а не агресори. Знате, историја није књига легенди, то је наука, баш као биологија, хемија, физика, а чињенице треба да буду једини фактор када описујемо историјске догађаје. Ништа друго“, нагласио је он.

Грајф је истакао да су у том периоду страдале хиљаде Срба, те да се термин „геноцид“ може користити када се говори о страдању српског народа.

„Када смо узели у обзир број година током којих су вршени напади на Србе, дошли смо до неколико хиљада жртава. Нападнуто је неколико стотина села, страдали су цивили, не само цивили, али углавном цивили. Дакле, ако се термин „геноцид“ уопште може користити, онда га треба користити када се говори о страдању српског народа, а не обрнуто. Постојали су планови у тзв. Независној Држави Хрватској да се српски народ уништи и то многим методима, то нам је познато. Ја сам се лично бавио истраживањем на ту тему, о злочиначком режиму у Хрватској у периоду од 1941. до 1945. Ако је геноцид уопште почињен, онда су га починиле хрватске усташе. Те се никада не смије заборавити“, рекао је он.

Он је рекао да је основни циљ Извјештаја Независне комисије да допринесе миру и разумијевању рата у БиХ.

„Поред анализе догађаја, брисања термина „геноцид“ и утврђивања стварног броја жртава тих догађаја, желимо да се све стране окрену будућности, да не гледају само у прошлост. У животу је веома важно да будете окренути будућности, не само прошлости, прошлост не можете промијенити. Можете само промијенити садашњост и будућност. Желимо да стране почну да се разумију, да разговарају, зарад наше дјеце и унука, и утру пут ка бољој будућности“, истакао је Грајф.

Он сматра да је то могуће, те да се, упркос томе што је прошлост препуна ратова, сукоба и крвопролића, будућност може обликовати уколико постоји жеља да се то и учини.

„Мислим да они који буду прочитали наш обиман извјештај, а за то треба времена, треба да прихвате да смо били објективни, примјењивали научне методе и имали добре намјере, никако лоше. Прихватање ове основне чињенице може да буде кључна тачка, прекретница ка бољој будућности. Ја сам увјерен да је то могуће и свих десет чланова наше комисије дијели ово мишљење. Имали смо добре намјере, а не лоше. Само добре“, рекао је Грајф.

Он је изразио наду да предрасуде против српског народа неће утицати на тумачење овог извјештаја.

„Желио бих да га сви прочитају објективно, ако је могуће, и забораве сву мржњу и предрасуде и лоше мишљење управо ради пута ка бољој будућности, а ја сам увјерен да је то могуће. Међутим, за то је потребна једна ствар – доба воља. Ако имате добру вољу, све је могуће, сва врата ће вам се отворити. Све зависи од сваког читаоца извјештаја понаособ, а већ сам рекао, имали смо најбоље намјере. И заиста, имали смо само добре намјере, никако лоше, свих десет стручњака, и желио бих да им се захвалим, то су сјајни људи, из различитих земаља, из Јапана, Америке, Србије, Њемачке…

Најбољи људи који су могли да се нађу у оваквој комисији. Не бих могао замислити бољи тим“, истакао је Грајф.

Чланови Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995, осим Грајфа, су професор Валтер Манушек из Аустрије, адвокат Маркус Колбах – један од водећих адвоката у Њемачкој који је радио на суђењима њемачким нацистичким злочинцима, Адарнеле Шинаба из Нигерије, која је стручњак за истраживање злочина, професор Марија Ђурић, која се сматра најбољом у свијету на пољу форензичких истраживања – једини српски представник, заједно са професором Роџером Бајардом, такође свјетски познатим стручњаком за форензичка истраживања, професор Јуки Осаф из Јапана, који се бавио сукобом у Сребреници у посљедњој декади, пофесор Стивен Мејер, професор Лоренс Френч и покојни Ђузепе Захарија, који је стручњак за медије и свјетски познат новинар.

Извор: РТРС