СТАНОЈЕ Главаш (1763-1815), јунак Првог српског устанка мучки је убијен на Сретење 1815.године. Иза њега су остали ожалошћени потомци, али је најтужнију судбину доживела његова унука, Персида Радојковић-Главашевић.

СТАНОЈЕ Главаш

Посљедње дане живота провела је на периферији Крушевца, у оронулој, трошној кући. Сва три сина изгубила је у ослободилачким ратовима. Најстарији Милан је учествовао у одбрани Београда, ту се удавио у Дунаву. Миливоје је подлегао рањавању код Крупња. Љубомир је умро од тифуса 1916.године на острву Видо, подсјећају Новости.

-Мој дједа Милосав, брат Станоја Главаша, био је обор-кнез у селу Бивољу, гдје је и мој отац живио-посвједочила фебруара 1930.године несрећна Персида Радојковић-Главашевић.

-Ја сам унука Станоја Главаша, који је ипак имао заслуга за ову земљу. Имала сам три сина, који су на позив Краља сви отишли у рат. Знали су они за подвиге свога претка Станоја. Знали су да је Главаш жртвовао свој живот за отаџбину, бранећи је од Турака. Знали су за његову храброст и угледали су се на њега. Били су они храбри, као што је и Станоје био. Отишли су, али се нису вратили.

Србија се ослободила, али је Персида живјела као у ропству, од само 40 динара инвалиднине, коју је мјесечно добијала на име погибије сва три сина. И тај податак је посљедњи забељежен о унуци Станоја Главаша. Судбина самог јунака, далеко је познатија.

ЈУНАШТВО Станоја Главаша описано је у усменој поезији. Позната је и драма Ђуре Јакшића(1832-1878) посвећена јунаку Главашу, написана у духу српског роментизма и на таласу националног заноса.