НОВОСТИ

Цвијановићева честитала Минићу: Доказ да су институције Српске способне да се одбране од политичких манипулација |

Минић поднио оставку; Овим показујемо политичку снагу, биће изабрана нова Влада |

КО ЈЕ БИО ЈЕДАН ОД НАЈМОЋНИЈИХ СРБА? Остао сироче, обогатио се тргујући само једном намирницом! |

ОБРЕНОВИЋИ ПРОТИВ КАРАЂОРЂЕВИЋА Сукоб и рат српских краљевских породица! РАЗДОР ДУБОКОГ ТРАГА |

ТРАГОВИ СЕ ВИДЕ ИЗА СВАКОГ ЦЕТИЊСКОГ ЋОШКА: Како је краљ Александар Карађорђевић „освајао“ свој родни град |

Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот? |

ИЗГРАЂЕНА У ТОКУ РАТНИХ ГОДИНА ПРВОГ СРПКОГ УСТАНКА Најрепрезентативнија грађевина у Карађорђевом граду |

МОНУМЕНТАЛНА БЕОГРАДСКА КАПИЈА За вријеме владавине цара Леополда српска пријестоница је први пут ослобођена од турске власти |

МЈЕСТО УКРШТАЊА ПРИРОДНИХ И ДУХОВНИХ ЉЕПОТА Задужбина сестре Милоша Обилића након Косовског боја, прави је мали рај на земљи |

ТРИ У ЈЕДНОМ! На овом мјесту налази се камен и бунар Марка Краљевића |

НАЈВЕЋЕ СТРАТИШТЕ СРПСКОГ НАРОДА Усташе у јаму бациле више од 180 Срба, није било милости ни за дјечаке

22/07/2023

У Корићку јаму у Билећи усташе су, прије 82 године бациле више од 130 Срба.

 

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

 

Из Црквене општине Автовац подсјећају да је Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на овим просторима.

 

У злочину који су починиле усташе муслимани из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.

Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

 

Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

 

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда, подјећа портал падрино.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести