НОВОСТИ

КАКВИ СУ БОРЦИ БИЛИ ТИТО И САВА: Зорка (104) се присјећа борбе против окупатора, једну ствар је Маршал дозвољавао само њој! |

НАЈВЕЋА ИЗДАЈА У ИСТОРИЈИ: У Хрватској овај догађај ни послије 81 године не могу да забораве, ни опросте зликовцу Павелићу! |

ПИСАО О НЕВОЉАМА НАРОДА: Да се не заборави великан Радоје Домановић |

ЗЕКАН ЈЕ ЛЕГЕНДАРНИ КОЊ СРПСКЕ ВОЈСКЕ: Служио је у 2 рата, а акт о његовој демобилизацији чува се као ПОРОДИЧНО БЛАГО |

ПОРАЗ ЗБОГ СРПСКЕ НЕСЛОГЕ: Турци опљачкали и спалили српски манастир |

ОВДЈЕ СЕ ПИСАЛА ИСТОРИЈА СРБИЈЕ, А НИКО НЕ ЗНА КО ГА ЈЕ ПОДИГАО! Манастир настао је прије Немањића, а ово су ДОКАЗИ |

ПОСЛИЈЕ ТОЛИКО ГОДИНА ОТКРИВЕНО ЗАШТО ТИТО И ЈОВАНКА НИСУ ИМАЛИ ДЈЕЦЕ! Сазнање је ШОКАНТНО |

ТАЈНУ ПОСЉЕДЊИХ ОБРЕНОВИЋА ЧУВА ОВА ЗГРАДА У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Бијела љепотица гдје су се састајали љубавници |

УСПОН СРБИЈЕ, ДИНАСТИЈА ВЛАСТИМИРОВИЋ И НАСТАНАК ПРВЕ ДРЖАВЕ: Историја Срба није почела са Немањићима |

КРАЉ ПЕТАР ПРВИ БИО ЈЕ НАЈОМИЉЕНИЈИ ВЛАДАР, А ЊЕГОВЕ ОПАСКЕ НА УСТАВ ИЗ 1888. КАО ДА СУ ПИСАНЕ ЗА ОВО ВРИЈЕМЕ |

НАЈВЕЋЕ СТРАТИШТЕ СРПСКОГ НАРОДА Усташе у јаму бациле више од 180 Срба, није било милости ни за дјечаке

22/07/2023

У Корићку јаму у Билећи усташе су, прије 82 године бациле више од 130 Срба.

 

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Коста Глушац.

 

Из Црквене општине Автовац подсјећају да је Корићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на овим просторима.

 

У злочину који су починиле усташе муслимани из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села.

Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи.

 

Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Ковачевић, Курдулија, Коснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

 

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда, подјећа портал падрино.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести