Неколико дана уочи највећег погрома Срба из Крајине, Книном је загрмео говор блаженопочившег патријарха српског Павла пред малобројним српским живљем.

Патријарх Павле је у центру Книна, пред неколико стотина окупљених Книњана (више их није ни могло бити због ратног окружења), како наводи Башта Балкана, надјачавајући гласом јеку топовских плотуна с динарских висова поручио уочи прогона српског народа из Хрватске:

„… Ви сте, браћо моја и сестре, овдје не од јуче. Нисмо уљези, нисмо окупатори, него смо кроз вијекове овдје живјели до дана данашњег, да данас представљамо народ српски и вјеру православну, да чувајући своје домове, своје гробове и своје светиње останемо своји на своме, за истину, правду и слободу златну.

Није лако на овоме свијету. Није лако ни непријатељима нашим. И кад би знали шта раде, били би спремни да прекину крвопролиће, да се на миран, људски и достојанствен начин расправља о питањима која су била међу људима и која ће увијек да постоје…

Немојте да нас занесу идеје да на овом свијету постоје само стрвинари и стрвине и да човјек мора да буде или стрвина или стрвинар. Ми знамо и вјерујемо да постоје и мучитељи и мученици. Ако не можемо ни да бјежимо, ни да се боримо, морамо да будемо мученици за правду и истину.

И то је пред нама. Као што је кроз вијекове мајка Српкиња учила своју дјецу заједно са мајком Јевросимом боље ти је изгубити главу, него своју огријешити душу.

Господе милостиви, Боже истине и правде, пошаљи мир земљи нашој и нама и непријатељима нашим. Свима нам је потребан. Ово што нас је задесило, Господе, не дај да снађе било који народ на свијету.“