У питању је други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Христос разапет на Голготи, због чега се и Велика субота, коју је према вјеровању Исус Христос провео у Хаду, подземљу, и проводи се у молитви и тишини.

Јутрење Велике суботе у новије вријеме не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свијећа, врши се слика Христовог погреба. Слави се побједа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ово благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав.

У њој је Спаситељ уснуо, уз његово обећање да ће васкрснути у трећи дан. Вјерници цјеливају плаштаницу која је на Велики петак свечано изнијета пред православне олтаре.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник побједе живота над смрћу који је основа хришћанске вјере.

Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за Цркву Гроба Христовог, гдје вјерници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави “Благодатног огња”.

Сутра је и посљедњи дан Великог поста

Када је овај дан у питању многи православци су у недоумици да ли треба постити на Велику суботу или не.

Свештеници, наиме, кажу, да иако субота важи за дан када се по правилу не пости, а за вријеме поста рјешава се на уљу, на Велику суботу треба постити исто као и на Велики петак.

У нашем народу постоје многа вјеровања и обичаји на овај дан. У народу је позната и под називом завалита субота, јер се вјерује да ове седмице треба учинити неко добро дјело.

У околини Лесковца постоји назив дугачка субота који указује на дуге муке Христове на распећу.