Гаврило Принцип као члан Младе Босне, која се залагала за окончање аустроугарске владавине, у својој 19. години живота извршио је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан у Сарајеву 1914. године, што је био повод да Аустроугарска нападне Србију.

Гаврило и саучесници у атентату осуђени су на тешку затвосрску казну од дванаест година. У чешком затвору Терзин, гдје је служио казну, Принцип је окончао свој живот од посљедица туберкулозе, коју је добио од лоших затворских услова.

– Гаврило вјероватно није могао да претпостави да ће Аустроугарска започети рат. Он је само вјеровао у своје идеале. Био је осјећајан. Склон умјетности. Писао је поезију. Додуше, мало тога је сачувано. Ствари које су заплијењене након атентата махом се сада налазе у музејима, но, међу њима нема његових

пјесама – рекао је једном приликом за Курир Бранислав Принцип, унук Гавриловог рођеног брата Николе.

Након атантата на аустроугарског престолонасљедника и његову жену цијела породица Принцип, његови родитељи Марија и Петар и браћа Јово и Никола, били су на удару аустроугарске полиције.

Ипак, након Великог рата, ситуација се променила, а Гаврилов млађи брат Никола је чак добио аустроугарску стипендију.

Међутим, усташе су га убиле већ почетком Другог свјетског рата, управо зато што је Гаврилов брат.

– Цијела породица је након тога из Сарајева прешла у Србију. Гаврило није једини члан породице Принцип који је оставио трага у историји. Син старијег брата Јова, Слободан Принцип Сељо, народни херој, покренуо је устанак у западној Босни – каже Бранислав за Курир.