НОВОСТИ

КАКО ЈЕ ВОЈСКА СРЈ НАСАМАРИЛА НАТО ТОКОМ БОМБАРДОВАЊА Уз помоћ гуме, крпе и даске – ово мало ко зна! |

ПУЦАЛА НА ЊЕМАЧКИ ВОЗ И ПО ПРВИМ ЛИНИЈАМА ФРОНТА Српкиња је била прва жена борбени пилот на Балкану! |

ПОЈАВИЛО СЕ НЕОБИЧНО САЗНАЊЕ Јованка Броз је наводно имала тајно име, никада не бисте погодили како се звала |

НАПАЛИ СРБЕ БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА У тешком бомбардовању на хиљаде цивила изгубило живот, тачан број никада није утврђен |

ПРАВА ЈУНАЧКА ИМЕНА! Овако су се звали НАЈЈАЧИ СРБИ у нашој историји! |

ЗАБОРАВЉЕНА ПРИНЦЕЗА: МЕДАЉУ НА ОЛИМПИЈАДИ МЕЂУ ПРВИМ ЖЕНАМА ЈЕ ОСВОЈИЛА СРПСКА КНЕГИЊА |

НЕПОЗНАТО О ПОВЛАЧЕЊУ ПРЕКО АЛБАНИЈЕ: ЈЕДИНО ЈЕ ВОЈВОДА МИШИЋ БИО ПРОТИВ! „Нико није усрећио бјежеци из своје отаџбине, па нећемо ни ми!” |

ДЈЕДОВИ ИЗ УБИЈАЛИ ДО 1945., А УНИЦИ КЛАЛИ ДО 1995. Стравично ратно свједочење Србина из Оџака: Ветеринар је рањеним Србима вадио гелере клештима јер нисмо имали љекара |

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ЈЕ ЗНАО ДА МУ СПРЕМАЈУ УБИСТВО! Од три могућа плана изабран најсуровији! |

МЈЕСТО СРПСКОГ БОЛА И ПОНОСА, АЛИ И ЈЕДНОГ ЧУДЕСНОГ ДОГАЂАЈА |

Kако се славила Нова година у Србији?

08/01/2022

У давна времена, у средњовјековој Србији, Нова година је заправо означавала почетак литургијског циклуса у хришћанској религији и обиљежавала се 1. септембра по старом, тачније 14. септембра по новом календару. Све до Другог свјетског рата Нова година се у Србији славила 14. јануара, мада не тако раскошно као данас.

 

Нова година

Нова година

 

Није било јелки, лампиона, свјетиљки, само су на београдским главним раскршћима горјеле машине са катраном. Из године у годину све је више новогодишњег сјаја стизало и у Србију. Са доласком 20. вијека однос према новогодишњим ноћима лагано се мијењао. Kасније, у Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1919. године прихваћен је грегоријански календар, али се Српска православна црква и даље придржавала јулијанског, па су се равноправно славиле обје нове године.

Чак се и током Другог свјетског рата Нова година славила.

Славили су је и савезници и нацисти, и поробљени и окупатори, и партизани и четници. По ослобођењу Београда прва Нова година прослављена је сиромашно, али моћно. Чекало се у свим већим салама које су преживјеле бомбардовање. Прво су се слушале вијести, до поноћи се играло козарачко коло, а од поноћи у Дому инжењера и хотелу „Централ’’ у Земуну чак и предратни танго.

Тек након Другог свјетског рата прослава Нове године 1. јануара добија посебан значај. Од тада је почела да се слави готово из дужности према политичкој партији. Славио је народ, а славио је и маршал Тито.

Слављење Нове године 1. јануара у СФРЈ имало је и још један циљ – да замијени дотадашње обиљежавање Божића, али и да замаскира подвојености становништва различитих вероисповести и створи осјећај припадности једној заједници, наводи портал Видовдан.

У ту сврху, у вјерски и културно хетерогеној земљи било је згодно имати заједнички празник, као што је међународна Нова година. У то вријеме, Нова година коју је обиљежавала Српска православна црква слављена је тајно и тихо.

Након престанка владавине комунизма Нову годину обиљажавамо и 1. јануара по новом, и 14. јануара по старом календару, што је настављено и до данашњих дана.

 

ВИЈЕСТИ ИЗ ИСТЕ КАТЕГОРИЈЕ

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести