Хрватска делегација у Лондону, гдје је у току друго годишње засједање Међународне алијансе за сјећање на Холокауст, потврдила је да је Независна Држава Хрватска извршила геноцид над Србима, сазнају Вечерње новости из извора блиских овој организацији.

Ово је први пут да се то десило од осамостаљења Хрватске, наводи овај лист.

Све се десило 2. децембра, када су загребачки представници излагали план за унапређење Спомен-подручја Јасеновац у складу са упутствима које је Међународна алијанса дала прошле године.

Ова упутства била су резултат констатованог незадовољавајућег стања у спомен-подручју, али и у Хрватској уопште када је ријеч о мјестима страдања у Другом свјетском рату, у шта су се делегације Међународне алијансе увјериле приликом посјета прије годину дана, када је Хрватска била домаћин засједања.

Послије излагања представника Загреба, аустријска делегација поставила је питање хрватској да ли признаје одавно доказани геноцид који извршила над Србима у Јасеновцу и на цијелој територији НДХ.

Напомиње се да је бивши директор Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић поднио оставку пошто се од њега, како је рекао, тражило да за српско страдање, за разлику од јеврејског и ромског, не користи назив геноцид.

Шеф делегације Хрватске Сара Лустиг децидно је навела у одговору да нико не може да пориче геноцидну природу режима НДХ и злочина извршеног над Србима.

Онда су делегације САД, Израела и Србије тражиле да то понови, што је и учинила.

Тако је, указује београдски лист, званично потврдила став Хрватске да је над српским народом који је живио на територији НДХ, ова држава извршила геноцид у вријеме свог постојања, од 1941. до 1945. године.

Лист оцјењује да је ово огроман заокрет у односу на све оно што се дешавало у вријеме прошлогодишњег хрватског предсједавања Међународном алијансом за сјећање на Холокауст.

Међу препорукама које су тада дате званичном Загребу, а које је овај у први мах прећутао сопственој јавности, налази се захтјев да се на паноима испред јасеновачког музеја јасно види ко су биле жртве, а ко џелати, затим да је почињен геноцид, ко га је починио и да се покуша утврдити именом и презименом тачан број убијених.

Сугерисано је и да Хрватска са Каменим цвијетом, спомеником Богдана Богдановића у Спомен-подручју Јасеновац, конкурише за заштићено културно добро на листи УНЕСКО.

Чланица британске делегације Џили Кар инсистирала је и да се изврше нове сондаже терена и евентуално утврде потенцијалне масовне гробнице или нађу други историјски артефакти.

Ни историчари нису убијеђени у постојање остатака масовних гробница заливених кречом, пошто је, пише лист, ово подручје често плавило, али су могући остаци живота у логору – предмета из свакодневног живота логораша, а можда и оружја и оруђа којима су мучени.

Тражено је и да се мапирају сви логори у НДХ.

(Вечерње новости)