НОВОСТИ

Консултације са Минићем; Уз Српску, њене грађане и институције, и представници борачких категорија |

Додик: Замолићу руске пријатеље да ставе вето; Ускоро путујем у Москву |

Сијарто поручио Кијеву: Не провоцирајте нас и не увлачите у рат |

Атос банка донирала школски прибор за кориснике Дневног центра УГ „Нова генерација“ |

Додик поручио ОЕСЦ-у: Срби су свјесни шта ви хоћете да им наметнете – сарајевског везира у Републици Српској |

Минић: Не треба да учествујемо на изборима, зато што они нису легални |

Вулић: Воља народа Српске неће бити замијењена диктатом странца и домаћих послушника |

Додик: ФБиХ неће бирати предсједника Српске |

Оштра реаговања на одлуку ЦИК-а: Воља народа Српске неће бити замијењена диктатом странца и домаћих послушника |

Додик: Одлука ЦИК-а посљедња подвала политичког Сарајева Србима; Нећемо изаћи на изборе |

1354. године усвојен „Законик благовјернога цара Стефана“

21/05/2021

Државни сабор у српском пријестоном граду Скопљу усвојио први дио Душановог законика, односно „Законик благовјернога цара Стефана“, како је гласио званичан назив, којим су утврђена општа начела уређења тада најмоћније државе на југоистоку Европе.

 

Стефан Урош IV Душан Немањић

Стефан Урош IV Душан Немањић

 

Осим одредаба уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже сталеже, и имао је казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и насљедног права.

 

Законик је 1354. допуњен другим дијелом на Државном сабору у Серезу. Рађен је на основу обичајног права, црквеног законодавства и ромејског (византијског) права, прокламовао је начело законитости: закон је јачи и од супротне воље владара. Сачувано је 25 преписа, али оригинал није.

Најстарији препис, из 14. вијека, сачуван је у српском манастиру у Струги (сада је у Москви). Призренски препис из 15. вијека је у призренској епископији.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести