Српским вином били су одушевљени сви краљеви страни пријатељи, винска култура је живjела и доказивала да Србија није само земља шљиве и ракије, већ да може стати раме уз раме са Италијом и Француском.

У Србији постоји на стотине винарија, али само је једна краљевска и то она коју је Александар Карађорђевић, 1930. године направио у срцу Шумадије – у Тополи.

Приjе саме винарије, краљ Петар први је још 1903. године направио вински подрум, тако да је на сунчаним пропланцима од давнина било засађено бијело и црвено грожђе, надалеко познато по свом укусу и мирису, а од ког се годинама правило рујно вино баш по укусу српске краљевске династије.

„Краљ Александар желио је да винарија коју је направио послужи као примјер шумадијским домаћинима. Вина су се чувала у бачвама словенског храста на дубини од 15 метара и на природној температури од 12 степени, јер у то вријеме нису постојале климе и други расхлађивачи, а то је идеална температура за одиљежавање бијелих вина. Преса која је тада коришћена при прављењу, стигла је из Француске и сада је овде у винарији“, изјавио је Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра првог.

Српским вином били су одушевљени сви краљеви страни пријатељи, винска култура је живјела и доказивала да Србија није само земља шљиве и ракије, већ да може стати раме уз раме са Италијом и Француском. Народ је знао колико њихов краљ воли вино, па су му за свадбу уручили неуобичајен поклон.

„Краљеви су већином од народа добијали на поклон коња или сабљу, али Александар је за вјенчање са румунском принцезом Маријом добио три винска бурета, једно од Срба, друго од Хрвата и треће од Словенаца, а на сваком је била исписана химна тог народа. Први договор је био да сва три бурета буду исте величине, али не зна се како, највеће је ипак стигло од Хрвата“, испричао је Рељић.

Петнаест година након отварања винарије, у вихору Другог свјетског рата, октобра 1945, припадници Црвене армије упали су у Краљеву винарију и уништили све, подсјећа портал Лепоте Србије. Кундацима су ударали у бурад и на тај начин вино је просуто.

Међутим, један довитљиви сељак сјетио се да боце убаци у буре са бројем 48 и када су војници лупали, буре је дјеловало празно и тако је у винарији у Тополи остала сачувана јединствена колекција на Балкану која се и данас може видјети у ходницима, а због своје вриједности, стручњаци кажу да би на свјетским аукцијама могла достићи и милионску вриједност. Али, због аменета који је оставио краљ Александар та вина нису и никад неће бити на продају.

„Кад су црвеноармејци отишли, радници су извадили вина из тог фамозног бурета 48. Данас се налазе под кључем и иза решетака. Сачувано је 450 боца које датирају из раздобља од 1921. до 1941. године, а у питању су најквалитетније сорте бијелог и црног вина“, испричао је Рељић и додаје да је ова винотека и сада изузетно интересантна посетиоцима.

„Најчешће нас питају зашто су боце овако прашњаве, али у суштини то их и даље штити од спољашњих утицаја. Боце су запечаћене воском и та вина и сада могу да се пију. Кад се породица Карађорђевић вратила у Србију, једна флаша је отворена, а експерти кажу да је то вино попут времеплова. Има укус као да је из друге земље, јер се клима у Србији знатно промјенила у задњих 80 година“, каже Драган Рељић.

Краљева винарија након Другог свјетског рата прекидала је свој рад, да би 2007. године била започета реконструкција краљевих винограда, као и саме винарије. Данас на овом мјесту се производи око 20 хиљада боца годишње, јер како каже Рељић, није поента у кванититету већ квалитету, јер вина из краљеве винарије посебна су у сваком смислу.