Наша свесрпска престоница Београд или древни Сингидунум је послије Дамаска у Сирији најстарији престони град на свијету.

Древни Сингидунум

Београд може да се поноси континуираном, значајном и великом људском насобином које опстаје већ девет хиљада година, са траговима који су још старији, али не указују на континуитет. Древни Сингидунум је старији и од Рима, Атине, Пекинга, Багдада, Техерана, Њу Делхија, Каира, да не помињемо Лондон, Париз или Москву.

Парадокс је да је Београд и престони град око кога се највише ратовало у историји свијета, односно град који је највише пута био рушен и обнављан на свијету. Више и од Рима, Цариграда, Јерусалима, Багдада, итд. Пролазећи кроз сва та искушења, живот у Београду никада није престајао, Београд никада није у потпуности запустео, а Београђани су се кроз историју показивали као врло жилав народ. Досадашња историјска и археолошка истраживања указују да се око српске престонице водило више од 115 ратова, а да је Београд био је рушен чак 44 пута.

Занимљиво је да је Београд био престоница једино Србима, иако су, историјски речено, Београдом владале и бројне древне и друге стране силе. Такав јединствени географски положај на брегу изнад ушћа једне велике пловне ријеке у другу, која је послије Волге најдужа ријека на европском континенту, само су Срби искористили за своју престоницу која је то још од 15. вијека и владавине деспота Стефана Лазаревића, што је уз период владавине Обреновића и Карађорђевића, вријеме највећег успона града, наводи на на ФБ страници Историја Срба, подсјећа портал Башта Балкана.

Управо због његовог изванредног географског положаја, Београд се убраја у ред ријетких градова на свијету у кога, фигуративно речено, воде сви путеви. Београду може да се приђе са свих страна свијета, и копном, и водом, и ваздухом, док у сам Београд може да се уђе на десетине различитих начина.

Многим великим и славним градовима у Европи недостаје овако узбудљива историја и слојевита археолошка прошлост. Многе престонице у Европи завиде Београду, његовим археолошким остацима, тврђави и артефактима. И ту се посебно издваја римска прошлост Београда, када је Београд уз ”мајку свих градова” Сремску Митровицу и Костолац био веома важан град Римског царства са статусом муниципијума.

Древни Сингидунум односно ”Сингидон” су основали на темељима већ постојеће насеобине келтско племе Скордисци у 3. вијеку прије нове ере. У периоду измеђз 75. и 30. године старе ере српским Подунављем почињу да владају Римљани који оснивају неколико веома важних градова у које насељавају своје легије, а са легијама ту пристижу и трговци, занатлије, земљорадници, робови…

Прекопута Сингидунума, Римљани оснивају и Таурунум, данашњи Земун који је био главна лука за римску дунавску флоту. Поједини извори наводе да је на путу од Сингидунума до Таурунума на ријеци Сави постојао и понтонски мост који је повезивао сингидунумски муниципијум са пристаништем и војним логором у Таурунуму.

Сингидунум је највише унапредио цар Хадријан који му је током 2. вијека наше ере подарио престижни статус римске слободне општине тј. муниципијума. У Београду је рођен и римски цар Флавије Јовијан (за кога не знамо ни да ли данас има улицу у свом родном граду) који је владао царством тек двије године у 4. вијеку нове ере током бурног постконстантновског времена. Извори указују на то да су бројни римски цареви након Хадријана посјећивали и задржавали се у Сингидунуму попут Трајана, Тиберија, Септимија Севера, Валеријана, Клаудија другог, Аурелијана, Диоклецијана, Константина, Лицинија, Константина другог, Констанција другог, итд.

У Сингидунуму је била трајно смјештена и чувена римска 4. Легија ”Флавија” (која такође данас нема ни улицу у свом граду), а када је 272. године нове ере цар Аурелијан, иначе рођени Митровчанин, повукао римске легије из провинције Дакије тј. данашње Румуније, Сингидунум је постао најзначајније војно утврђење на дунавској граници тзв. лимесу. На тај начин је Сингидунум постао велика мета варварских напада на дунавској граници који су продирали са сјевера, а од којих се највише издвајало германско племе Гота.

По пензионисању легионара из 4. Легије ”Флавије”, многи од њених ветерана су остајали да живе у околини Београда гдје су добијали ветеранску земљу у својину на којој су настајале велике пољопривредне латифундије са вилама рустикама.

Иако је Београд веома богат археолошким наслијеђем из римског доба, мало тога је данас видљиво голим оком. Најпознатији остаци налазе се у самим слојевима београдске тврђаве, посебно у дијелу око Деспотовог града. Ту је и чувена римска дворана у подруму Библиотеке града Београда у Кнез Михаиловој улици, а ту су и остаци неколико вила рустика у ширем подручју града.

Римске ископине се редовно појављују код копања и изградње у ужем центру града, као што је то било приликом изградње тржног центра у Рајићевој улици или приликом реконструкције Трга републике. Међутим мало људи зна да се центар римског Београда налазио на данашњем Студентском тргу испод кога се и дан данас налази римски форум и на платоу између Филозофског факултета и ректората Београдског универзитета на коме се налази споменик највећем српском пјеснику Петру другом Петровићу Његошу.

Те 1972. године археолог Драгољуб Бојовић оставио је свједочанство да су приликом градње фискултурне сале за потребе студената Филозофског факултета, откривени веома значајни остаци римске архитектуре. Ту су биле куће прављене од плетера са подовима од размућене земље, грађевина зидана каменом и објекат римског јавног купатила – терми.

На фотографији археолога Бојовића испод, са лијеве стране можете да примјетите три апсиде римских терми које потичу из 3. вијека нове ере. Десно од апсида терми налази се кров фискултурне сале Филозофског факултета. Испред сале је и римски бунар, споља четвртаст, а изнутра округао. Иза бунара, према Васиној улици, може да се примјети наставак просторија римских терми које са апсидама чине цјелину. Некада су те апсиде биле видљиве на површини данашњег трга и оне су биле исказане другом бојом мермера на поду самог трга. Мермерне плоче модерног трга тј. студентског платоа биле су постављене тако да прате ове римске зидове који су остали укопани дубоко у земљи. Жеља оних који су поплочавали плато била је и да се и визуелно искаже истражена цјелина терми. Тако су апсиде биле изидане изнад површине трга, а оне су остале и данас видљиве. Каснијом реконструкцијом платоа ове плоче су, нажалост, уклоњене.