Да је лажна бројка од 8.372 муслимана страдала у наводном геноциду јула 1995. године у Сребреници показују документи који су у посједу Срне и довољно је да се прелиста први број ратних новина „Сребренички глас“ из новембра 1993. године у којим је у извјештају Службе безбједности наведен податак о 1.552 убијена муслиманска борца.

У извјештају Службе безбједности објављеном у „Сребреничком гласу“ од 18. новембра 1993. године на петој страни, који је у посједу Срне, пише да су 1.552 убијена муслиманска борца и 2.831 рањен.

Предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић рекао је Срни да је познато да су у Меморијалном центру Поточари сахрањени и они који су страдали много прије 1995. године, те да породице које представља вјерују да су можда ту покопана и 1.552 муслиманска војника о којима се говори извјештају.

Он је напоменуо да је већина тих муслиманских ратника убијена у нападима на српска села и нејач у њима и у паљењу и пљачкању имовине Срба.

– Међу та 1.552 убијена је и отац Емира Суљагића који свакодневно прича о некаквом геноциду, а заправо своје јуришнике и он и они око њега желе представити као невине жртве – истакао је Којић.

Према сазнањима Срне, ове новине и још неки документи пронађени су у ормару некадашњег команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића у његовој ратној канцеларији.

Срна је и у посједу извјештаја рада чете Брезовица у којима се јасно види да су у периоду 1992. до 1993. године вршене многе диверзије према српском становништву, што потврђује тврдње припадника српског становништва овог краја да су нападани и убијани на самом почетку рата и да је за Србе најтежи био период од маја 1992. до марта 1993. године.

Ратни командир Садик Зукић у свом дневнику је, између осталог, записао да је 25. јула 1992. године пуцано по аутобусу који се налазио у Србији, што доказује да је теза о „агресији на БиХ“ велика подвала.