С обзиром да је геноцид у Сребреници утврђен судским пресудама, то значи да се свака критика тих пресуда забрањује и то трајно. Тиме се свјетски правни поредак враћа у Средњи вијек или бар у услове под којима су биле забрањене критике пресуда у најреакционарнијим режимима, истакао је Слободан Стојановић, адвокат из Београда и бранилац српских оптуженика у Хагу.

– Међутим, основи цивилизацијских достигнућа у области људских права не дозвољавају укидање сваке могућности критичког размишљања када су у питању „свете“ пресуде. Но, овде је у питању и нешто много горе. У питању је забрана изјављивања ревизије као ванредног правног лијека установљеним актом Савјета безбједности УН. И још горе, у питању је забрана судијама да одлучују по свом увјерењу, тј. да суде. Наиме, одредбом чл. 26. Статута Трибунала у Хагу, односно чл. 24. Статута његовог Резидуалног механизма утврђено је неограничено право сваког осуђеног лица, па и оних због геноцида у Сребреници, да покрене поступак ревизије са основном тезом да геноцида тамо није било – истиче Стојановић.

Стојановић наглашава да се тимовима одбране не може забранити могућност да јавно прикупљају доказе за ревизију.

– Још горе, не може се забранити надлежном судском вијећу да одлучује по свом увјерењу. Сјетимо се само судије Нyамбе из Замбије која је као предсједавајућа Жалбеног вијећа Трибунала у случају Ратко Младића одлучила да у Сребреници није било геноцида и дала издвојено мишљење које гласи на ослобађајућу одлуку – навео је Стојановић.

Он поручује да су питању права која се темеље на актима Савјета безбједности УН која су била и основ за доношење пресуда о геноциду и која су безрезервно поштована у свим приликама широм свијета.

– На поштовање истих се већина држава у свијету и националним законима обавезала – закључио је Стојановић.