КАДА су прије више од два вијека мештани Александровца затражили од аге да им дозволи да подигну цркву, овај је пристао, али под једним условом: да се разапне бивоља кожа, па да црква буде таман толика да стане испод те коже.

ЈЕДИНА ЦРКВА НА СВИЈЕТУ ИЗГРАЂЕНА ИСПОД БИВОЉЕ КОЖЕ Фото: С.Бабовић

Већина би одустала од градње по тим „инструкцијама”, јер богомоља у којој не би могао да стане ни цио човек тешко да се може назвати црквом. Но, Жупљани су посебна прича. Уредно су заклали животињу, а од коже направили дугачки каиш. Формирали су велики круг, позвали агу и предочили да ће то бити основа за будућу цркву.

Ага није имао куд, већ је попустио пред сналажљивим одговором. Испоставиће се да ће Кожетинска црква бити једна од најважњих у вријеме буђења српске националне свијести. Ова мала богомоља, освећена 1804. године, била је прва слободна црква у Карађорђевој Србији. Била је бедем групе неустрашивих Кожетинаца, који су се из шанца борили против Турака од 1806. до 1813. године.

– Шанац је заузимао површину од четири и по хектара око храма – прича за „Новости“ Илија Јокановић, из Завичајног музеја Жупе, један од најбољих познавалаца жупске етнологије. – Прва битка одиграла се на Марковдан двије године касније, када су је устаници из шанца добили против војске Мамут-паше Лесковачког.

Чак 13 пута су Кожетинци Турцима дошли главе, све док није стигао савјет да положе оружје. Тако је око 1.500 бораца са пет топова војнички остало непоражено до пропасти устанка. Црква у Кожетину одиграла је значајну улогу и између 1832. и 1833, у вријеме Милоша Обреновића, када се Жупа ослободила од Турака.

И нису се само мушкарци борили за ослобођење. Жене из Кожетина су преко кнеза Митра, из козничке нахије, писале Милошу Обреновићу 14. маја 1831. године, да им помогне да се коначно припоје Србији. Мудром кнезу добро је било познато колико је сналажљив народ жупског краја.

– Чувај се жупских кметова и кожетинских попова! – рекао је својевремено Милош Обреновић.